Ово је место где српска историја живи, у части, вери и јунаштву наших предака.
Тунис. Место о ком нас нико није учио. А морали су.
На овој фотографији су Вагдија Хамди и њен син Мажуб.
Не носе српска презимена. Не говоре наш језик. Али већ деценијама — чувају српске душе.
У месту Мензел Бургиба, надомак Бизерте,
налази се гробље каквом се поклања тишина. Не зато што је празно, већ зато што говори све.
Тамо почива 1.790 српских војника.
Оних што су преживели албанску голготу, али не и последице.
Оних што су умрли у туђој земљи — чекајући да се врате у своју.
Французи су их спасили и одвели у Тунис.
Док се један део српске војске опорављао и кретао ка Солунском фронту,
други део је остајао заувек — тихо, у тишини песка и туђег неба.
На једном делу католичког гробља, величине фудбалског терена,
леже ратници без фанфара и парада.
Leave a Reply